Da li vlast u Srbiji zaista ne shvata da se već odavno prešla granica vremena kada je trebalo da se našem milionskom rasejanju dostave dostupni dokazi o svemu što se dešavalo i što se i danas dešava našem narodu u bivšim Jugoslovenskim Republikama i na Kosovu!!! Da li je moguće da je mržnja, kanalisana ka neistomišljenicima, koja je prisutna više od decenije kod današnjih moćnika (političkih i medijskih) neuporedivo veća nego što je njihova ljubav za Srbiju? Naravno ako je u njihovim srcima te ljubavi bilo nekada… bilo kada. Zar ti ljudi nisu svesni činjenice da je njihova pasivnost dovela do toga, a doprinosi tome i dalje, da sva naša deca (znači i njihova) decenijama žive život žigosanih kao jedini zločinci, siledžije, okupatori i monstrumi koji su klali i ubijali (a nikada njihovi najbliži nisu klani i ubijani?!) da su jedino Srbi silovali, a da njihove ćerke, sestre, majke i žene, nikada nisu bile silovane od Hrvata, Muslimana ili šiptara?!

Predstavnike SNS-a, od njihovog dolaska na vlast, na čelu sa Vučićem, svakodnevno gledamo i slušamo na ”njihovim” televizijama kako govore, a u njihovoj stranci i predsedniku naklonjenim novinama i portalima čitali smo i čitamo isto to, odnosno da oni koji su vladali Srbijom pre njih nisu uradili ništa za dobro zemlje. Uz obavezne tvrdnje da su bivši radili i činili sve ”da nanesu štetu srpskom narodu i unište Srbiju”…

Tokom sedam godina koliko sadašnja vlast vodi razgovore u Briselu, predstavljali su u medijima kao njihov ”uspeh” i govorili da su postigli mnoge dogovore sa Prištinom (neviđene i za Srbe na Kosmetu neostvarene) a ćutali o konstantno prisutnom ucenjivanju i ponizavanju Srbije od te Evropske Unije. Takvom čvrstom i za Srbiju destruktivnom stavu Evropske Unije doprieli su mnogi lični prijatelji Aleksandra Vučića, ali ne i Srbije kako je on tvrdio i tvrdi i dalje. Na čelu tih prijatelja uvek je bila ”nemačka prijateljica” Angela Merkel. Srbiji nisu pomogli ni saveti Vučićevog ličnog savetnika Tonija Blera, jednog od inicijatora da NATO bombarduje Srbiju sa Kosovom i Crnu Goru, a za njegove savete, ili za mnoge antisrpske stavove, debelo je plaćan parama građana Srbije.

Tolika negativnost i mržnja prema svemu što je srpsko, može da se zaustavi tek kada javnost u zemljama Evropske Unije i Amerike, bude upoznata sa globalnom istinom o svim dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije od njenog raspada i građanskog rata. Naravno i odgovorno o svemu što se danas i dalje dešava u Srbiji sa Kosovom, u Hrvatskoj, u Bosni…

Širenje i upoznavanje javnosti zapadnih zemalja sa istinom nikada nije moglo, ne može, a nikada neće ni moći da se ostvari pričama (ili lažima?) političara objavljenim u najčitanijim medijima i maratonskom ponavljanju sto puta rečenom na TV Pinku. Sve rečeno od SNS podržavali su uvek isti gosti i ”stručnjaci za marketing” pozivani u jutarnji program ili “Nacionalni dnevnik” ove televizije gde su u njihovim komentarima davali isključivo legitimitet mnogim izgovorenim neistinama, tvrdeći da su istina.

Ko je mogao i ko jedino može sutra da doprinese istini? Odgovor je svima poznat: Naša dijaspora angažovanjem njenih korektnih organizacija i pojedinaca, onih koji daju zadovoljavajući odgovor na tri kratka pitanja, koja se mogu proveriti:

Kako i koliko su u prošlom vremenu bili angažovani na sprečavanju laži o Srbima?

Šta rade danas i u čemu mogu sutra da pomognu (orgaizacija ili pojedinac) na upoznavanju javnosti u zemlji Evropske Unije u kojoj organizacija deluje i u kojoj pojedinac živi…?

Iz ovog procesa treba izolovati medije u Srbiji, one koje su doprinele da decenijama desetine organizacija koje su stvorene u Srbiji (a neke izvan Srbije uz pomoć iz Srbije) kao i pojedinaca iz dijaspore, od medija u matici pretstavljali kao velike patriote i osnivače ”patriotskih” organizacija a koji su imali zadatak (od koga?) da zaustave sva angažovanja na širenju istine, korektnim informisanjem o našem narodu i našim maticama…

Nikola Janić

Dodatno obaveštenje: Sa mojih 78 godina i velikim zdravstvenim problemima mene lično ne vidim u vođstvu pokreta koje treba pokrenuti. Ličnim iskustvom stečenim tokom tri decenije i znanjem, uvek ću savetima i činjnicama, što može biti od koristi zemlji u kojoj sam rođen i narodu od koga potičem i kome pripadam, pokušeti da pomognem i doprinesem radu svakog poštenog pojedinca, pokreta ili organizacie…

Počeću sa objavljivanjem prepiske sa srpskim, švedskim i drugim uticajnim ljudima političarima i ministrima EU u Briselu… Videćete mnoga dokumenta, ali i deo mojih autorskih članaka u švedskoj štampi (prvenstveno) kao i delove nekih, od mnogih, TV emisija vesti in debat programa na švedskoj televiziji (prvanstveno) u kojima sam učetvovao ili bio autor. Naravno i deo iz emisija u srpskim medijima…

Sledeći tekst će biti moje pismo Aleksandru Vučiću novembra 1998. kada je bio Ministar informisanja u ”bivšoj” vladi.