Mnoga su dešavanja zadnjih decenija potresala građane na prostorima bivše Jugoslavije i ljude u rasejanju. Ostalo je bezbroj pitanja bez odgovora a retko dati odgovori su, nažalost, najčešće bili nekorektni, nelogični ili neistiniti. Čijom krivicom nestaje moralna ljudska vrednost: istina o dešavanjima sa nama i među nama? Da li je izostanak istine nepovratna ili je ona često skrivena među nama samima, što znači da ipak postoji i da je “tu negde”? Odavno su prošle godine kada smo trebali da sagledamo činjenice i da se distanciramo od svih laži.

Nakon dugogodišnjeg prikupljanja dokazi o, na primer, lažima o srpskoj dijaspori, rešio sam da pod stare dane otvorim lični portal: www.janic.se. Da na njemu, sebi i njegovim posetiocima, omogućim prostor za iznošenje istine o nama, Srbima i u rasejanju i u matici. Mnogo je ljudi kojima nikada nije data mogućnost da negde objave svoje mišljenje ili stav o nečemu, ili da imenom i prezimenom, činjenično odgovore na laži koje se šire o njima, ili o drugima. Najčešće na Internet portalima, ali i u medijima, čiji su vlasnici ubeđeni da oni imaju pravo i na laž, a da ”druga strana” nikako nema pravo na istinu. Ubeđen sam da mora biti suprotno i da objavljivanje istine i otkrivanjem laži možemo da pročistimo ”nečistu krv” koja decenijama protiče važnim krvotokom srpskog informisanja. Samo tako možemo da zaustavimo ”šugu i kugu”, pre nego što njihovim prevarama zaraze i ljude kojima je duša čista, a ljubav za svoj narod primarna i iskrena.

Danas više nisam mlad, nisam čak ni sredovečan Nikola u punoj snazi, vec samo ”deda Nikola”. To znači da ni oni koji me mrze, ali ih se ja kao Srbin ne odričem, neće moći da kažu da se Nikola hvali! Nikada se nisam hvalio ili iznosio u javnost ono šta sam radio a da je to bilo u interesu pojedinaca kojima je ljudska pomoć bila neophodna, ili od koristi mom narodu i mojoj Srbiji. Nisam to činio jer sam ubeđen, kao i mnogi drugi širom sveta, da je sve učinjeno u granicama mojih mogućnosti i sposobnosti. Da je to samo mikroskopski deo opšteg doprinosa, a moja obaveza zemlji u kojoj sam rođen i narodu od koga potičem i kome pripadam. Neljudi su me naterali da na uvid iznesem manji deo onoga što jesam, a oni uporno pisali, i nastavljaju da govore i pišu, da nisam…

Istina je da sam živ. Nisam umro, kako mnogi govore i šalju mejlove na koreni@telia.com i na redakcija@koreni.rs sa pitanjem zašto se više od godinu dana o tome ne obaveštava javnost? Istina je i da na mom privatnom portalu www.janic.se dve godine nije objavljen ni jedan tekst, jer nisam hteo da se piše da sam dva puta preležao Koronu a kada sam osećao da sam ozdravio, dobio sam izliv krvi u mozak… Pored svega što sam u ovim godinama preležao osećam se sposobnim da i danas učinim nešto korisno za Srbiju, a to je otvaranje portala koji je pred vama: www.ovdeitamo.com naslov ovde i tamo je potreban svima nama, jer je istina da mi u dijaspori mislimo često o našim rođacima i prijateljima u matici, a oni isto tako i toliko o nama u rasejanju.

Govoriti suprotno istini o jednom narodu, ili pojedincu, a za to ne pružiti dokaze za sve rečeno ili napisano nema nikakve vrednosti. Ronjenje za istinom daje intenzivniji osećaj zadovoljstva, snage i osveženja, kao kada ronite u nekom plavom i širokom moru. Stepen opšteg zadovoljstva zavisi od dubine u koju smo spremni da zaronimo i šta iz nje iznesemo na površinu. Konkretizovanjem jedne istine, ubijamo jednu laž. Eliminisanjem laži o Srbima doprinosimo stvaranju korektne slike o nama, koja je preduslov neophodne sloge našeg naroda i u matici i među rasejanjem. Zato i ovaj sajt. Izvolte, zaronite vašim pisanjem o vama ili dešavanjima o nečemu što se dešava tamo gde ste, u matici, u srpskom rasejanju, ili bilo gde a važno je za naš narod da se o tome zna!

Nikola Janić,
Rođen u Srbiji, a biće sahranjen u Švedskoj. Od rođenja do smrti je živeo i voleo, živeće i voleće, i tamo i ovamo…
Danas je pred vama sa drugim imenom kopija mog sajta www.janic.se koji ću uskoro ukinuti a ostaće samo NAŠ portal: www.ovdeitamo.com koji je dostupan svima (bez obzira gde živite i da li pripadate opoziciji ili ste protiv nje. Svako ko želi može na njemu da piše ono što oseća i ono što smatra potrebnim da sa time upozna javnost, pozitivno ili negativno a važno za sve nas i za našu Srbiju. Pišite šta radite i šta ste radili, kao i šta drugi rade ili su radili korisno (ili na štetu) nama. Naravno ne samo Srbima već i svim drugim narodima koji žive u Srbiji.

VAŽNA NAPOMENA: Nećemo objavljivati uvredljiva pisanje o bilo kome ili bilo čemu, ako za napisani tekst nemate dokaz koji ćete poslati zajedno sa vašim tekstom na mejl adresu zaobjavu@ovdeitamo.com. Ukoliko ne želite da tekst koji ste nam poslali objavimo sa vašim imenom i prezimenom, ali vaše pravo ime i prezime kao i dokazi koje navodite mora biti poznato redakciji portala www.ovdeitamo.com u potpisu vašeg teksta pisaće da je autor napisanog poznat redakciji.

Srdačan pozdrav ispred vašeg portala www.ovdeitamo.com

Jedno je sigurno, a to je da sam onakav kakvi su većina ljudi. Nisam ni svetac, ni đavo. Mislim da sam kao što su Srbi uopšte, u većini. I dobro je da nisam manjina, bilo kakva, jer bilo bi mi neprijatno da me mediji i političari posebno paze i maze, u odnosu na "ostale" građane.

Osećao bi se i nezgodno pred srpskim komšijama i prijateljima ako bih, recimo, pripadao verskoj manjini i zajednici, čiji verski vođa konstantno preti da neće biti ni Srbije, ovakve kakva je danas, ni u njoj mirnog života, ako ne bude kako on hoće da bude. A na području gde on "gazduje" dugo se neometano trudi da taj deo Srbije, svakodnevno i polako ali sigurno, udaljava od Beograda. Kako kod muftije Muarema Zukorlića caruje vera, a ne um, svojata mufti Rašku oblast i približava Sandžak Sarajevu, glavnom gradu muslimanske Federacije u Bosni i Hercegovini.  

(more…)

Neki (ne)urednici nekih medija u Srbiji uzimaju sebi slobodu da u usta drugih ljudi stave i reči koje ovi nisu izgovorili. Recimo (ne)urednik “Večernjih novosti”, gospodin Želimir Štrbi, je tipičan primer (ne)urednika, koji pored napadnog, tendecioznog i prljavog selektovanja, dopisuje i reči koje intervjuisani nikada nije rekao.

(more…)

Gospodine Janiću, umesto mojih često objavljivanih tekstova o Ministarstvu za dijasporu, zamolio bih Vas da mi ovog puta date vaše viđenje nekih dešavanja i odgovorite mi na nekoliko pitanja…

Janić:
Vrlo rado, ali bez nekih izmena ili bilo kakve modifikacije mojih odgovora.

Dogovoreno. Da li je Srpski savez iz Švedske nominovao svog delegata za Skupštinu dijaspore?

Janić:
Da. Na godišnjoj skupštini našeg saveza, koja je održana 17. aprila ove godine u Geteborgu, predložio sam da delegat naše organizacije bude Srđan Mladenović. Veoma sam radostan da je predlog jednoglasno prihvaćen. Moram da pojasnim da je istog dana u Geteborgu jedna druga organizacija, koja nema ništa sa našim savezom, a zove se Savez Srba, takođe izabrala svog delegata, ali izabrani predstavnik najbrojnije srpske organizacije u Skandinaviji je Srđan Mladenović.

(more…)

Dijana Ivanović: Gospodine Janiću, kakav je danas odnos između matice Srbije i srpske dijaspore?

Nikola Janić: Odnos matice i dijaspore, nikada nije bio onakav kako se u medijima predstavlja i kako ga političari predstavljaju. Uvek je škripalo i sve te godine masovnost naše dijaspore nije iskorišćena za dobrobit matice, ali i za samo rasejanje. Odnos je selektivan zavisno od toga s kim razgovarate, šta hoćete. Vrlo malo je toga u šta mogu da uprem prstom i da konkretno kažem: ovo je dobro, ovo smo uradili zajedno.

(more…)

Moje ime je Nikola Janić i u radu konferencije učestvujem u svojstvu predsednika Srpskog saveza iz Švedske, koji na današnji dan ima 11164 člana, i u svojstvu izdavača časopisa „Koreni“, koji izlazi u Švedskoj. Ispred našeg rasejanja, naravno ne sveukupnog, prenosim zadovoljstvo da smo prisutni na ovom skupu, jer ga vidimo kao volju države Srbije i Ministarstva za dijasporu da ozbiljnije podstakne rešenje važnih pitanja u odnosu matice i srpskog rasejanja.

(more…)

Nesreća koja se dogodila prošle sedmice je posledica brze vožnje i nemogućnosti zaustavljanja vozila pre nego što je došlo do udara u automobil ispred Nikolinog. Obaveštenje na ovom portalu je da bi se sprečila dalja nagađanja i pretpostavke o razlogu nesreće i zadobijenim povredama. 

Kragna za fiksiranje vrata i glave ne znači da je Nikola nepokretan, već je to neophodnost prilikom izvlačenja povređene osobe iz kola, kada se sumnja na mogućnost povrede kičmenog stuba ili vratnih pršljenova. Imajući u vidu da je bio u snažnim kolima, povrede nisu takve da bi ostavile teže ili neke trajne posledice.  

Konstantovane povrede su: potres mozga, povreda leve podkolenice i listnog mišića, povreda levog stopala, donjeg dela grudnog koša, stomaka, desnog ramena i vrata. Nema koštanih preloma. Nikola danas ”vida rane” u krugu svoje porodice, a svim ljudima koji su mu poslali e-mail sa željama za oporavak, najiskrenije zahvaljuje.  

Dakle, kako je sam rekao: ”Ne mogu da trčim, ali za par dana ću moći da…”

Izvod jednog manjeg dela iz dijaloga sa programa svedske televizije oktobra 1998.

Posle prologa emitovanja najaktuelnjih desavanja na Kosovu, ide razgovor u studiju:

Voditelj: ”Kako vi komentarisete ovu pat poziciju?”

Janić: ”Prvo ne mogu da razumem da Nato može da zaboravi da su Ujedinjene nacije te, a ne Nato, koje treba da se izjasne u ovom slučaju. Da Nato hoce da bombarduje Srbe da bi, kako kažu, sprečili srpske zločine nad civilnim albanskim stanovništvom je čista laž. Nato političari lažu. Ako nekoga hoće da bombarduju da bi zaštitili njihovo civilno stanovništvo, onda neka bombarduju Kolumbiju gde se nedeljno ubije više dece nego što ih je na Kosovu poginulo za celu godinu dana. Ili Alžir gde …

(more…)