Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija… da nastavimo o vama i nama, o onome što nismo prošle nedelje. Dakle…

U današnjoj Srbiji i u srpskom rasejanju deo ljudi postaje nešto neobjašnjivo čudno, mutiraju u nešto što je sve dalje od ljudskog. Odbojni su zbog njihove dvoličnosti, a napisati za takva bića da su p…e, (a jesu), ne bi bilo kulturno, osim toga, ni adekvatno. A ipak se za takve (ne)ljude upotrebljava ista reč, koja u srpskom jeziku opisuje centar neizmernog uživanja i bliskosti, one bez koje bi u životu ogromne većine naših ljudi, bez obzira da li bili mladi ili stariji, postojala teško podnošljiva praznina. Ljudi je vole, i to je to. A što se tiče kulture ili nekulture, ko gospodo da misli na kulturu kad je u pitanju ženska lepota? Jeste i kultura važna, samo što mnogi “kulturni” to ne shvataju, a često ne znaju ni šta znači biti kulturan. Ministru za kulturu, zbog obaveze koju mu nameće funkcija, velikodušno dajem dispans od čitanja ovih redova. A verujem ni da ih Vi, gospodine Tadiću, ni Vi gospodine Cvetkoviću, ni ministri u Vašoj Vladi, neće ih čitati. Ali sam ubeđen da će jedan broj Vaših saradnika, za koje znam da čitaju “Korene”, pročitati i ovo pismo. Nadam se da će Vam nekada, a bilo bi dobro da to učine što pre, reći bar nešto od ovoga što još ne znate. Za vašeg kolegu Srđana Srećkovića bi bilo korisno da pažljivo pročita svaku napisanu reč. Doduše, ja znam da on i čita, i da ga redovno informišu o napisanom u “Korenima”. Posebno o mnogo toga, što bi on voleo da zna o drugima, a najčešće neistinu. Pažljivo čitanje prvog, ovog drugog, i sledećih nastavaka pisma, omogućuje mu besplatno doškolovavanje, jer ministar za dijasporu nije do danas ni naslutio, a kamoli razumeo, šta slovo D može da znači za Srbiju, ne za njega.

E vidite, gospodo, kod tih osoba ne funkcioniše prenos mozgu onoga šta je njihovo uho čulo, a oko pročitalo. Možda zato nemaju moralnu kočnicu kojom bi se zaustavili u navici davanja neodgovornih izjava, a mediji emitovanja neistina. To se može objasniti verovatnoćom da u svemu polaze od samih sebe, ali se ta varanja ne mogu prihvatiti. Zbog neistina i gluposti sam i odlučio da vam pišem. Vi niste pali s Marsa, među naš narod, nego ste “iz naroda” koji vas je “juče” birao da ih vodite, predstavljate i brinete se o njima, a danas vas pita: “Da li ste bre pali s Marsa, kad ne vidite šta se dešava sa Srbijom i u Srbiji?”. Možda nisu rekli ovo “bre”, ali sam ga napisao da biste počeli da razmišljate o tome da je “raji” dosta vaše arogantnosti i nepoštovanja zakona i obaveza. Među vama, na koje je adresirano ovo pismo u nastavcima, postoje takođe pojedinci sa selektivnim prekidom komunikacija od oka i uha, pa do desetak santimetara udaljenih vijuga. Posle prvog dela teksta “Čija je sramota” stigao mi je veći broj e-pisama. Uglavnom sa podrškom i saglašnošću sa onim što sam napisao, kao i neverovatnim tvrdnjama od nekih organizacija naše dijaspore. Ti podaci (pisaću samo o proverenim) pokazuju u mnogome suprotnu sliku od one koju javnosti prezentira “program za dijasporu”, satelitske redakcije RTS-a, i mnogih izjava i netačnih tvrdnji ministra Srećkovića u drugim medijima. Ali primio sam i jedan, jedini meil, koji ne treba prećutati.

Ta e-pošta je poslata od nekog Gorana. Kažem od “nekog” jer skoro je nemoguće proveriti identitet osobe čija se meil adresa završava sa yahoo.com, hotmail.com ili gmail.com, ako je meil poslat iz javnog Internet kafića, a ne sa kućnog ili kancelariskog računara. Molim vas da ne zamerite što vam deo dijaspore na ovaj način dokazuje da neke vaše kolege govore dobro juto kad je noć, a žele vam laku noć, kad sviće dan.

E, a taj, neki Goran, koga sam pomenuo, dobiće čim budem imao vremena, opširan odgovor na njegov komentar teksta “Čija je sramota”. Vama citiram samo jednu rečenicu, koju (ne)čovek napisa i, nadam se i verujem, ostade živ:

“Ukoliko je vas cilj sticanje materijalne dobiti i koristi od Republike Srbije a pod izgovorom zblizavanja dijaspore i matice odmah da vam kazem da to nije ni moralno i eticki pozivati se na patriotizam zarad sticanja materijalne koristi…”

Zaista je nemoralno da se od Republike Srbije stiče materijalna ili bilo kakva druga i lična koristi, pozivajući se na patriotizam. Samo ne razumem zašto to piše meni!? Lično bih predložio da sticanje koristi od matice, prepune gladnih, bude i kažnjivo. Dosta je skromnosti, koju drugi koriste da bi ajkule nastavile da se goje plivajući po matici i rasejanju. Takvi me sve češće prisiljavaju da iznosim “beznačajne” detalje, a ako neko može, a ne može niko, neka dokaže da je moje sledeće napisano, neistinito:

1. Dužnost ministra Srećkovića je da ne učestvuje u pružanju materijalne koristi bilo kome, a najmanje onim organizacijama koje, pod izgovorom “zbližavanja matice i dijaspore”, uzimaju novac, a niko ne zna zašta.
2. Nasuprot drugim “dobro situiranim” pojedincima, vlasnicima firmi, sa kojima sam bio član Saveta dijaspore poslednje Jugoslavije, sa Crnom Gorom, jedini nisam dozvolio da mi država plati putne i hotelske troškove, kada sam dolazio na sastanke tog saveta. Plaćanje putnih troškova članovima tog saveta je bilo legalno i predviđeno zakonom, ali sam, budala kakva sam, smatrao da je matica i tada, kao i sada, bila siromašna. Nisam verovao da se iz budžeta takve zemlje njenim političarima, i poslanicima u Skupštini, plaća ono i onoliko za šta nema osnove. Takođe nisam tada, nemam ni sada, a neću sigurno imati ni u buduće, bilo kakav biznis ili neku korist od Srbije ili od pisanja ovakvih pisma. Naprotiv! Toliko o tome, nagonski napisano, možda mimo teme ali, nažalost, mnogo je “Gorana”, i njihovih svakakvih pretpostavki. Kao što pomenu, takvi polaze od sebe i onoga što bi njih moglo da pokrene…

Ali nikome nije od koristi ako ćutimo i ne ponavljamo ono što smo dugo govorili, a na šta ste vi ostajali gluvi. Govorili smo na sastancima, konferencijama, saborima i pisali Vam u pismima, da Vaše ponižavanje državljana Srbije koji žive u rasejanju, nije prihvatljivo. Sramno je da neki političari i mediji nastavljaju da fabrikuju neistine o organizacijama i ljudima. Da negirate od nekih zaista učinjeno, a da neučinjeno od drugih, predstavljate kao učinjenim za Srbiju. Ministar Srećković je u zadnje vreme, pre osnivanja Skupštine dijaspore, intezivirao tu njegovu naviku i taktiku. Mada organizacija čiji sam predsednik, ima svog, zakonom zagarantovanog delegata u toj Skupštini, moram da ukažem (videvši činjenice o dešavanjima među ostalom dijasporom) da se to gospodo u srpskom jeziku zove: smrdljivo selektiranje.

Najavio sam u prethodnom pisanju da ću u ovom nastavku da iznesem konkretne cifre, ali to odlažem za neki sledeći nastavak. Biće vremena i za tu sramotu. Razlog za izmenu redosleda najavljene sramote sa tim ciframa, nije što mi nedostaje dokaza (ti dokumenti su sačuvani), već što se u međuvremenu čuju i vide sve krupniji “biseri” ministra Srećkovića, koji reče i sledeće:

“Ministarstvo za dijasporu nastoji da svakodnevno informiše dijasporu o aktuelnim dešavanjima u Srbiji i omogući našim ljudima iz rasejanja da aktivno utiču na stvaranje slike moderne Srbije u Evropi i svetu”.

Verovao sam da neću biti prisiljen da se neprijatnim rečima direktno obratim jednom od ministara u Vladi matice Srbije, ali moram:

Gospodine Srećkoviću, zar Vas zaista nije sramota?!

Pa Vi niste dijaspori odgovorili ni na jedno pitanje koje vam je postavljeno. Već smo u junu mesecu, a Vi “milionsko” rasejanje niste ni obavestili da ste Vi ukunuli Vidovdanske dane dijaspore. Nama u Srpskom savezu u Švedskoj, najbrojnijoj organizaciji u Skandinaviji, nije stiglo nikakvo pitanje o mišljenju da li smo za ili protiv ukidanja “naših”, ne Vaših, vidovdanskih susreta. Ili se Vi selektivno konsultujete samo sa selektivnim organizacijama, čiji predstavnici imaju oslabljen vratni mišići, pa njihovo spuštanje pogleda i savijanja na dole, tumačite kao Vama potvrdno klimanje glavom? Za mesec dana se konstituiše Skupština dijaspore, a Vi izabranim predstavnicima niste poslali ni materijal za taj prvi, konstutivni sastanak te Skupštine!? A da ne govorimo da nemaju pojma o temama koje će biti na dnevnom redu, da bi ti predstavnici stigli da se o svemu posavetuju sa svojom bazom. Jer, oni bi trebalo, valjda, da predstavljaju dijasporu i organizacije koje su ih izabrale, a ne nešto drugo ili, ne daj Bože, samo Vas i SPO. Zašto u svemu toliko kasnite kada je, sudeći po onome šta Vi govorite u medijima ovih dana, sve već odlučeno i dogovoreno… To što Vi i Ministarstvo za dijasporu svakodnevno nastojite da ostvarite, uz pomoć nemoralnih medija i posebnih, naručenih emisija na raznim televizijama, nije više ni “smrdljivo selektiranje”, već se u mnogo čemu može tvrditi da je u pitanju istrenirano, do detalja osmišljeno “smrdljivo varanje”. Nisu to ni slučajno izgovorene gluposti ili neistine, već planirana prevara, i dijaspore, i Vaših kolega u Vladi čiji je premijer gospodin Mirko Cvetković, ali što je još gore, i građana Srbije, čiji je predsednik gospodin Boris Tadić, a sigurno da je na štetu Srbije.

Da se u sledećim nastavcima ovog pisma ne bi desilo da moje sećanje od nekoga rečenog, recimo ministra Srećkovića, bude samo 99% posto tačno, a hoću da uvek bude sto posto, u “Korenima” otvaramo novu rubriku, koju ćemo nazvati:

“Nepredviđeni sagovornik”

U toj rubrici ću se, na osnovu mnogih transkripata, tv intervjua, emisija, objavljenih izjava u medijima, konferencija, zasedanja Skupštine Republike Srbije i sačuvanih saopštenja koja su objavljena na portalu nekog Ministarstva, ugurati između redova, na crno i nepredviđeno.

U toj rubrici, i na taj način, na portalu www.koreni.net mogu svi koji žele da napišu reči istine, koje se danas u Srbiji i u nekim srpskim medijima ignorišu, guše, zabranjuju… Pozivam, i organizacije, i ljude u srpskom rasejanju (ali i iz matice) da u njoj pišu. Prvenstveno one koji su uvek, zbog Srbije, reagovali na laži zapadnih medija i zapadnih političara. Progovorite danas protiv neistina srpskih medija (nekih) i srpskih političara (malo više nekih) zbog iste te Srbije i zbog njenih građana u rasejanju i u matici, vaših rođaka i prijatelja!

Nikola Janić,
Predsednik Srpskog saveza u Švedskoj

---

Nastavak u novoj rubrici: “Nepredviđen sagovornik”