U biznis klasi Er Srbije i Etihada!

Ova slika, sedište u biznis klasi avio kompanije „Etihad“, ili „Er Srbija“, ili kako ko hoće i kad hoće, biće najverovatnije samo jedan od mnogih dokaza o bezobrazluku pojedinaca iz Er Srbije i Etihada iz Emirata, zemlje šeika, velikog prijatelja Aleksandra Vučića. Eventualna parnica neće se voditi u „sudovima“ u Srbiji, jer sve karte za letove na kojima su naplaćivali biznis klasu, koje na tim letovima nije bilo, plaćene su poslovnici JAT-a i Er Srbije u Stokholmu. Kako već osam meseci nema „naše“ nacionalne avio kompanije, građani Srbije nemaju ni emotivnih razloga da i dalje trpe svinjarije koje se nastavljaju, očigledno sa odobrenjem i instrukcijama odgovornih iz Etihada. Razliku u novcu, između biznis i ekonomske klase, koju su po svim pravilima, propisima i zakonima dužni da vrate putniku, ni JAT ni Er Srbija, nisu vratili. A nisu to ni uplatili u humanitarne svrhe, kako sam napismeno predložio.

Predlozi JAT-a i tumačenja tih predloga od današnje Er Srbija (Etihad) čiji je većinski vlasnik vlada Srbije nacionalna su sramota? Čovek se pita da li je zaista moguće da je Etihad sa našom vladom napravio ugovor o suvlasništvu, u kome piše da Er Srbija ne treba da poštuje bilo kakve obaveze prema putnicima, koje je imao JAT? Kada će javnost videti taj ugovor između Srbije i Emirata, odnosno Etihada, JAT-a i Er Srbije? Dan za koji je ministar energetike i potpredsednik SNS Zorana Mihajlović, rekla da će ugovor sa „Etihadom“ biti objavljen „da bi to Srbija videla” („jer oni ništa ne kriju“) – prošao je. Isto kao što su iza nas dani, nedelje, meseci… pa i godine, koje su prošle i odnosile se na mnoga dešavanja koja je građanima ponosno obećavao Aleksandar Vučić, „da će se do tada“ obećano desiti, ostvariti, izvršiti… Sličnost Vučića i ljudi iz šeikovog Etihada, njegovog prijatelja, koji komanduju u Er Srbiji, je izgleda njihova navika i praksa da ne odgovaraju na pitanja koja im nisu po volji, a nikad da objasne ili da daju na uvid ugovor po kome je dozvoljeno da se obećano i dogovoreno izmeni, prećuti, ignoriše…

Jedan od mnogih primera nemoralnog poslovanja je bonus let putnika biznis klase, kojima je JAT, deceniju i više, svaki šesti let računao kao bonus let. Umesto da za šesto putovanje plate između 500 do oko 700 evra, zajedno sa svim dodatnim taksama i zavisno od važeće ponude, plaćali su samo oko 30 (trideset) evra za izdavanje karte. Bez bilo kakve najave, obaveštenja i objašnjenja putnicima, Etihad je dogovoreno i od JAT-a putnicima obećano, ignorisao i smatra nevažećim. A sve šta Etihad hoće, odluči i naredi, to je zakon za „Er Srbiju“, kompaniju čiji je većinski vlasnik i dalje vlada iste zemlje – Srbije, koja je bila i vlasnik JAT-a. Putnik biznis klase u avionima Er Srbije može i dalje, eventualno, da ima te i druge povlastice, ali pre toga mora da se učlani u „Etihad Guest program”, (putnike koje posebno pozdravljaju u avionu) što je i meni ponuđeno mejlom, a što je za mene kao državljanina Srbije neprihvatljivo. Na liniji Stokholm-Beograd ne letim u avionu sa oznakom „Etihada“ već „Air Srbije“ i nema logike, niti je poslovno moralno, da zbog godinama ustaljenog bonusa nacionalne avio kompanije Srbije, što je „Air Srbija“ (nadam se) i danas, putnike biznis klase uslovljavaju članstvom u Etihadovom „Guest programu”.

Možda je ova fotelja, stolica u biznis klasi isključivo za putnike koji od ramena do lakta imaju jednu riku desetak santimetara dužu od duge?

Gore napisano nije neosnovano već dokumentovano od prvog mejla (pre pola godine) koji sam u najboljim namerama poslao JAT-u, a koji se odnosio na neprijatnosti sa kojima se susreću JAT-ovi putnici. Tadašnji vršilac dužnosti generalnog direktora, gospodin Velibor Vukašinović je istog dana odgovorio i naglasio da će se za koji dan javiti sa opširnijim odgovorom. To je i učinio 03. septembra prošle godine pismom koji u celini citiram:

“Poštovani gospodine Janiću,

Detaljno smo proučili vaše primedbe na niz nepravilnosti prilikom pružanja usluge od strane Jat Airways. Kao što vam je sigurno poznato, Jat Airways je proteklih meseci prolazio kroz veoma težak period (podizanje flote sa 4 aviona, koje sam zatekao kada sam postavljen na mesto v.d.generalnog direktora na 15, sa koliko je planiran saobraćaj itd.) i pored svih naših nastojanja da ne dođe do negativnih posledica po putnički servis, izgleda da nismo u tome uspeli baš na svakom letu.

Želja nam je da ostanete naš verni putnik i dalje i izvinjavamo vam se što naša usluga nije bila na zadovoljavajućem nivou u skladu sa vašim očekivanjima, dok će korektivne mere biti preduzete kako se navedene situacije više ne bi ponovile.

U znak izvinjenja za neprijatnosti koje ste doživeli sa Jat Airways želim da vam ponudim jednu besplatnu povratnu kartu na relaciji Stokholm-Beograd-Stokholm na klasi kojom stalno putujete.

U nadi da ćete prihvatiti moje izvinjenje i da ćete i dalje leteti sa Jat Airways,

Srdačan pozdrav,

Velibor Vukašinović

V.D.GENERALNOG DIREKTORA

PREDSEDNIK ODBORA DIREKTORA

Jat Airways• • •”

Da bi se zaštitili od duvanja hladnog vazduha, putnici moraju sami da se snalaze, mada su Etihad i Er Srbija mogli i ovde da upotrebe srebrni tejp koji su koristili za naslon stolice

Neprijatnosti o kojima sam pisao odnosile su se na dešavanja za koja danas imam razloga da verujem da su bila osmišljena, da bi se koliko je moguće umanjila vrednost JAT-a, kada se razmišljalo i diskutovalo o eventualnoj prodaji ove nacionalne aviokompanije. To je druga tema, o kojoj ću pisati drugom prilikom, a u sledećem, trećem nastavku, videćemo koliko su osnovane tvrdnje Etihada i Er Srbije da nemaju obavezu da poštuju ono na šta se JAT obavezao. Nisu se potrudili ni da odgovore na sledeći mejl gospodinu Vukašinoviću (koji je, napustio funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora, možda dan dva pre nego što sam poslao moj odgovor na njegov mejl), a u kome sam, između ostalog, odgovorio i na ”velikodušnu” ponudu o besplatnoj karti:

„Ali šta je sa razlikom novca između koštanja biznis klase i ekonomske klase, za letove u kojima ste stavljali čarter mašine Aviogeneksa i gde nije bilo ni kafe ni jela, nego suvi sendviči, koje nisam ni jeo? Predlažem, pošto ste sve detaljno proučili i ispitali, da izračunate koliko je letova bilo sa mašinama koje nisu imale biznis klasu, u oba ili u jednom pravcu. Taj novac vratite ili ga u moje ime uplatite kao humanitranu pomoć (javiću vam kome, siromašnima ili bolesnima) ili da to nadoknadite tako što ćete dati srazmerno tome besplatne karte u biznis klasi…“

Etihad i Air Srbija nisu na to odgovorili i ne odgovaraju, a ne pada im na pamet ni da novac koji su mi neosnovano uzeli (moj novac), daju u humanitarne svrhe što je do tadašnjeg mejla iznosilo oko 2000 evra, a sa današnjim danom i letovima u kojima nije bilo biznis klase – a koju su naplatili – oko 3000 evra*.

Nikola Janić

• U sledećem nastavku biće reči i o sledećem: Da li je među uslovima i zahtevima od predstavnika Etihada stjuardesama koje su konkurisale za posao bio postavljen i uslov da budu spremne da kleče i zašto su one morale da okreću svoje dlanove na gore i da ih pokazuju ljudima iz Etihada? Pored toga, postavićemo i video snimak stolice koja „šeta“, a pretpostavljam da je avionima sa sedištima koja se klate levo-desno zabranjeno da zbog sigurnosti putnika lete sa takvim stolicama?!

---

<– Prethodni nastavak