Nije mi jasno šta je to što je „napredno“ u radu skupštine Republike Srbije koja je postala ogranak Srpske napredne stranke? Nisu mi jasni ni oni mediji koji su daleko od objektivnog izveštavanja i koje su sebe bacile u mračnu provaliju pojedinačnih interesa i pristrasnog selektiranja… Za razliku od toga jasno mi je da pre nego što nastavim pisanje ovog teksta treba posetioce portala www.koreni.rs da podsetim da na ovom portalu nije bilo, i neće biti dok sam ja vlasnik portala, navijačkih tekstova sa podrškom opoziciji. Kritikovali smo i kritikovaćemo sve što je za kritikovanje, počevši od predsednika države koji je „glava ribe koja ne miriše“ jer je njegova glava izložena toploti reflektora u TV studijima u kojima se godinama skoro svakodnevno obraća građanima sa repriznim izjavama, konstatacijama i optužbama pojedinaca. Da su mnoge od njega izrečene optužbe bile netačne, prvoj glavi Srpske napredne stranke i Srbije ne smeta da iz dana u dan reprizirano ponavlja iste uvrede. Krtikovati (ne)rad Vlade Srbije, kao i pojedinaca i interesnih grupacija i državnih institucija, ne znači podržavanje opozicije. Dokumentovane kritike su zalaganja za promene svega nezakonitog, nemoralnog i neprihvatljivog u slobodnom društvu, štetnog Srbiji i građanima.

Kratak video prilog u pre par dana objavljenom tekstu „Onaj čije se ime ne izgovara, a nije Vučić“: http://www.koreni.rs/onaj-cije-se-ime-ne-izgovara-a-nije-vucic/ pokazuje surovu realnost „slobodnog društva“, ma da je sprečavanje intervjuisanog u jutarnjem programu Tv Pinka da kaže šta je hteo, ”nežnije” od prekidanja narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Kada zasedanjem Skupštine predsedava njena predsednica Maja Gojković ili Veroljub Arsić, oboje članovi SNS-e, isključivanja mikrofona su posebno interesantna. Tv Pink zvanično nije vlasništvo, a njen vlasnik nije cenjeni član Srpske Napredne stranke, ali je iznenađujuća sličnost u radu novinarke Pinka i visoko pozicioniranih članova SNS-a. Nameće se utisak da se rukovode istim upustvom kada hoće da spreče nekoga da iznese lični stav o nečemu ili da na postavljeno pitanje intervjuisani odgovori onako kako želi i misli, a ne kako bi to odgovaralo novinaru ili mediju za koji daje intervju. Interesantnije (i gore od toga) je da i jedni i drugi často naglašavaju da se u Srbiji poštuje sloboda misli, izražavanja, govora i pisanja?! Možda su, kada deklarišu njihov stav o „poštovanju slobode govora i misli svih građana“ prekinuli sami sebe pre izgovorene rečenice do kraja, iz navike, pa nismo čuli da je takvo njihovo „poštovanje“ isključivo u zavisnosti od toga ko govori i ko piše…

Elem, pre neki dan, tačnije 04. jula 2019. tokom dvanaestog vanrednog zasedanja Skupštine Republike Srbije, čiji prenos na drugom kanalu RTS-a prate stotine hiljada gledalaca, videlo se da su većina mesta određenih za poslanike SNS-e bila prazna.

Aleksandra Belačić, poslanica Srpske radikalne stranke obratila se predsedavajućem Veroljubu Arsiću i ukazala na tu nepravilnost i između ostalog rekla:

” Pomalo mi je neprijatno, ali moram da vam skrenem pažnju da su ljudi iz Službe dolazili, da su izvadili kartice odsutnih poslanika i da su odmah po izlasku ljudi iz Službe, kartice ponovo završile u sistemu. Poslanička grupa SRS smatra da je pravo svakog poslanika i da prisustvuje sednici i da odsustvuje sa iste i nemamo ništa protiv, s obzirom da svega nekoliko aktivnijih i iskusnijih poslanika vladajuće većine učestvuje u današnjoj raspravi, ostali odsustvuju i iskoriste svoje vreme na neki drugi način, sve dok stanje sistema prati broj poslanika prisutnih u sali. Vi iz vladajuće većine stalno skrećete pažnju da ste osvojili najveći broj glasova na izborima, da su vam građani masovno poklonili poverenje, pa je prosto neverovatno da jedna tolika sila i jedna takva mašinerija ne može da uvede elementarni red među svojim poslanicima. Dakle, ako mogu da vam pomognem, počev od ove prve grupacije sa moje leve, a vaše desne strane…”

Predsedavajući Veroljub Arsić je u tom trenutku poslanici Aleksandri Belačić, umesto da je sasluša do kraja i zahvali na ukazanu neodgovornost poslanika SNS-e, isključio mikrofon i stotine hiljada gledalaca sprečio da čuju kako je ova dama htela da pomogne korektnom radu Skupštine. Ali kao i ranije mikrofon je usred nedovršene rečenice isključen samo poslaniku što govori, ali ne i predsedvajućem koji je neometano i bez mogućnosti da gledaoci čuju drugu stranu u „dijalogu“ u kratkom ali neometanom monologu rekao:

” Koleginice Belačić, odmah da vam odgovorim, nisam ni komunalni policajac, ni milicajac, ni policajac da jurim poslanike po sali zato što nisu izneli kartice. To je posao Službe, prvo to da naučite. Znači, to je posao Službe Narodne skupštine, ne predsedavajućeg. Ne mogu svakoga da pratim da li je izneo karticu ili nije. Ako je to jedini način političke borbe koju možete da smislite, da optužite poslanike sa kojima se ne slažete zato što nisu poneli karticu sa sobom, onda da znate da pravite probleme ne poslanicima, nego Službi. Ne vidim u čemu je problem? ”

Dakle predsedavajući ne vidi problem u tome što je naprimer, umesto sto prijavljenih koliko pokazuje elektronski sistem kao prisutne u skupštinskoj sali, bilo prsutno samo njih desetak!? Njegovo tumečenje da je ukazvanje na prazne stolice u delu gde bi trebalo da sede poslanici SNS-a smišljen i neprihvatljiv način od gospođe Belačić ”da kritikuje poslanike sa kojima se ne slaže”. Lično nisam ni član SNS ni novinar TV Pinka a prihvatam pravo Veroljuba Arsića da kaže šta on misli. Ali ko tom Veroljubu daje pravo da poslanici Belačić uskrati isto pravo, kao i pravo gledalaca da čuju šta ona misli? Verujem i da ogromna većina gledalaca ne prihvata da predsedavajući Arsić ne vidi i ne shvata da je problem svih građana Srbije kada elektronski sistem pokazuje da su u radu Skupštine prisutni i oni delegati koji istovremeno sede u bašti hotela Moskva i ispijaju (možda) hladno pivo? Možda nisu u bašti hotela Moskva i možda ne ispijaju hladno pivo, ali je sigurno da nisu tamo gde bi tada trebalo da budu: u Skupštinskoj sali gde da ih sistem za kontrolu prisutnih ili odsutnih broji kao prisutne.

Ima još sličnosti u radu Skupštine Srbije i Televizije Pink. Jedna od njih je da na Pinku ponekad gledamo intervjue sa Aleksandrom Vučićem u kojima ne čujemo postavljena pitanja od novinara i reportera nekih televizija, već samo Vučićeve ”odgovore”, zapravo monologe, na pitanja koja se nisu čula…

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković još je gora tokom njenih ”dijaloga” i razmeni mišljenja sa poslanicima opozicije. Nikada neću zaboraviti jedan njen ”dijalog” pre nekog vremena u trajanju od 2 minuta i 25 sekundi, posle isključenja mikrofona poslaniku opozicije… Bio je to nezaboravan ”dijalog” u kome je ostavila uključen samo njen mikrofon, tako da smo u periodu od skoro dva ipo minuta slušali sve šta govori tetka Maja. Kada joj odgovara delegat sa isključenim mikrofonom gledaoci nisu mogli da čuju ni reč, ali to je mogla Maja i prisutni poslanici. Tokom tih minuta gledaocima je ostalo da se zabave gledajući nemi film sa grimasama predsedavajuće Gojković Maje, dok je slušala izlaganje poslanika, koje je bezobrazno uskratila gledaocima koji su pratili prenos zasedanja Skupštine, što gospođa često radi sa poslanicima opozicije.

Ovakva podsećanja me emotivno zamaraju, pa da završim (za sada) pisanje sa ovom temom.

Ponižavanja i zajebavanja građana…(1)
Ponižavaju, maltretiraju, zajebavaju…(2)

Nikola Janić