Mnoga su dešavanja zadnjih decenija potresala građane na prostorima bivše Jugoslavije i ljude u rasejanju. Ostalo je bezbroj pitanja bez odgovora a retko dati odgovori su, nažalost, najčešće bili nekorektni, nelogični ili neistiniti. Čijom krivicom nestaje moralna ljudska vrednost: istina o dešavanjima sa nama i među nama? Da li je izostanak istine nepovratna ili je ona često skrivena među nama samima, što znači da ipak postoji i da je “tu negde”? Odavno su prošle godine kada smo trebali da sagledamo činjenice i da se distanciramo od svih laži.

Nakon dugogodišnjeg prikupljanja dokazi o, na primer, lažima o srpskoj dijaspori, rešio sam da pod stare dane otvorim lični portal: www.janic.se. Da na njemu, sebi i njegovim posetiocima, omogućim prostor za iznošenje istine o nama, Srbima i u rasejanju i u matici. Mnogo je ljudi kojima nikada nije data mogućnost da negde objave svoje mišljenje ili stav o nečemu, ili da imenom i prezimenom, činjenično odgovore na laži koje se šire o njima, ili o drugima. Najčešće na Internet portalima, ali i u medijima, čiji su vlasnici ubeđeni da oni imaju pravo i na laž, a da ”druga strana” nikako nema pravo na istinu. Ubeđen sam da mora biti suprotno i da objavljivanje istine i otkrivanjem laži možemo da pročistimo ”nečistu krv” koja decenijama protiče važnim krvotokom srpskog informisanja. Samo tako možemo da zaustavimo ”šugu i kugu”, pre nego što njihovim prevarama zaraze i ljude kojima je duša čista, a ljubav za svoj narod primarna i iskrena.

Danas više nisam mlad, nisam čak ni sredovečan Nikola u punoj snazi, vec samo ”deda Nikola”. To znači da ni oni koji me mrze, ali ih se ja kao Srbin ne odričem, neće moći da kažu da se Nikola hvali! Nikada se nisam hvalio ili iznosio u javnost ono šta sam radio a da je to bilo u interesu pojedinaca kojima je ljudska pomoć bila neophodna, ili od koristi mom narodu i mojoj Srbiji. Nisam to činio jer sam ubeđen, kao i mnogi drugi širom sveta, da je sve učinjeno u granicama mojih mogućnosti i sposobnosti. Da je to samo mikroskopski deo opšteg doprinosa, a moja obaveza zemlji u kojoj sam rođen i narodu od koga potičem i kome pripadam. Neljudi su me naterali da na uvid iznesem manji deo onoga što jesam, a oni uporno pisali, i nastavljaju da govore i pišu, da nisam…

Istina je da sam živ. Nisam umro, kako mnogi govore i šalju mejlove na koreni@telia.com i na redakcija@koreni.rs sa pitanjem zašto se više od godinu dana o tome ne obaveštava javnost? Istina je i da na mom privatnom portalu www.janic.se dve godine nije objavljen ni jedan tekst, jer nisam hteo da se piše da sam dva puta preležao Koronu a kada sam osećao da sam ozdravio, dobio sam izliv krvi u mozak… Pored svega što sam u ovim godinama preležao osećam se sposobnim da i danas učinim nešto korisno za Srbiju, a to je otvaranje portala koji je pred vama: www.ovdeitamo.com naslov ovde i tamo je potreban svima nama, jer je istina da mi u dijaspori mislimo često o našim rođacima i prijateljima u matici, a oni isto tako i toliko o nama u rasejanju.

Govoriti suprotno istini o jednom narodu, ili pojedincu, a za to ne pružiti dokaze za sve rečeno ili napisano nema nikakve vrednosti. Ronjenje za istinom daje intenzivniji osećaj zadovoljstva, snage i osveženja, kao kada ronite u nekom plavom i širokom moru. Stepen opšteg zadovoljstva zavisi od dubine u koju smo spremni da zaronimo i šta iz nje iznesemo na površinu. Konkretizovanjem jedne istine, ubijamo jednu laž. Eliminisanjem laži o Srbima doprinosimo stvaranju korektne slike o nama, koja je preduslov neophodne sloge našeg naroda i u matici i među rasejanjem. Zato i ovaj sajt. Izvolte, zaronite vašim pisanjem o vama ili dešavanjima o nečemu što se dešava tamo gde ste, u matici, u srpskom rasejanju, ili bilo gde a važno je za naš narod da se o tome zna!

Nikola Janić,
Rođen u Srbiji, a biće sahranjen u Švedskoj. Od rođenja do smrti je živeo i voleo, živeće i voleće, i tamo i ovamo…
Danas je pred vama sa drugim imenom kopija mog sajta www.janic.se koji ću uskoro ukinuti a ostaće samo NAŠ portal: www.ovdeitamo.com koji je dostupan svima (bez obzira gde živite i da li pripadate opoziciji ili ste protiv nje. Svako ko želi može na njemu da piše ono što oseća i ono što smatra potrebnim da sa time upozna javnost, pozitivno ili negativno a važno za sve nas i za našu Srbiju. Pišite šta radite i šta ste radili, kao i šta drugi rade ili su radili korisno (ili na štetu) nama. Naravno ne samo Srbima već i svim drugim narodima koji žive u Srbiji.

VAŽNA NAPOMENA: Nećemo objavljivati uvredljiva pisanje o bilo kome ili bilo čemu, ako za napisani tekst nemate dokaz koji ćete poslati zajedno sa vašim tekstom na mejl adresu zaobjavu@ovdeitamo.com. Ukoliko ne želite da tekst koji ste nam poslali objavimo sa vašim imenom i prezimenom, ali vaše pravo ime i prezime kao i dokazi koje navodite mora biti poznato redakciji portala www.ovdeitamo.com u potpisu vašeg teksta pisaće da je autor napisanog poznat redakciji.

Srdačan pozdrav ispred vašeg portala www.ovdeitamo.com

Delove teksta napisanog pre više od dve decenije pod naslovom ”I jedni i drugi su Srbi”, sada objavljujem iz razloga što decenije prolaze a ništa se nije promenilo među onima koji su vladali tada i koji vladaju Srbijom sada. Tada sam napisao:

”Satelitski program RTS-a emitovao je 24-og januara emisiju ”Na direktnoj liniji” koja je ovog puta kao goste u studiju imala ministra informacija Aleksandra Vučića i njegovog zamenika Miodraga Popovića. Sat i nešto vremena slušali smo njihova mišljenja i tvrdnje o Kosovu, o demokratiji, o slobodi, pristrasnosti medija i Klintonovom ”bolesnom” seksu. Ceo program sveo se na tvrdnje o nedemokratskom Svetu i demokratskoj Srbiji. Demokratsku ili ne Srbiju i srpski narod volim onakve kakvi su. Njihov sam mikroskopski deo i potomak i uvek sam spreman da se suprostavim jednostranom informisanju švedskih medija i svim nepravdama koje se svakodnevno nanose našem narodu.

Pročitajte ostatak teksta →

Od momenta kada sam pre dve decenije u emisijama švedskih televizija počeo da učetvijem u debatama i u švedskim novinama dajem intervjue i pišem autorske tekstove o istinitim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji, neki ”viđeni” Srbi, ne Hrvati, ne Muslimani iz Bosne, ne Šiptari sa Kosmeta, već Srbi i srpske medije iz Srbije i srpskih organizacija u dijaspori (uz voćstvo nekih političara i urednika srpskih medija) počeli su na sve njima dostupne načine, uglavnom lažima, da zaustave istinu o stradanju srpskog naroda. O jednoj neverovatno osmišljenoj i neshvatljivo prljavoj laži napisao sam i tekst: ”Pokušaj masovnog ubistva Srba u Švedskoj”, koji posle 14. godina reprizirano objavljujem na portalu www.koreni.rs :

”Moje ime je Nikola Janić. Živ sam, i ostaću živ onoliko koliko to Bog želi i odredi. Ali ne pišem ovaj tekst da bih vas obavestio o mom životu, već o ubistvu. Pišem o gnusnom zločinu.  O pokušaju masovnog ubistva Srba u Švedskoj. Planiranog u redakciji Satelitskog kanala RTS-a, a izvršilac je 05. oktobra 2009. u 21:20 bio stvor koji se obično oslikava crnom ili crvenom bojom, i sa dva zakržljala roga na glavi. Pročitajte ostatak teksta →

Gospodine Popoviću,

U pismu koje sam uputio ministarstvu informacija Srbije i vama kao pomoćniku ministra nisam tražio ništa od svega ovoga o čemu ste pisali u vašem odgovoru. Isključivo sam tražio i tražim i dalje (s pravom koje mi daje činjenica da sam jugoslovenski državljanin) da hitno učinite nešto kako bi se povećala mogućnost širenja informacija među našim ljudima u dijaspori, kao i da prekinete sa katastrofalnim greškama koje su već nanele ogromnu štetu srpskom narodu i državi. Već prvi redovi vašeg odgovora pokazuju koliko ste vi površni i nezainteresovani da neke stvari shvatite ozbiljno.

Odgovor koje ste mi poslali počinjete sledećim rečima: ”Poštovani g.Janjiću, pre svega je trebalo pismo da potpišete”.

Pre nego što pređem na važnije budalaštine u vašem pismu želim da vas podsetim da je meil o kome govorite potpisan sa Nikola Janić (ne sa Janjić, kako me vi oslovljavate i pišete) jer moje prezime je Janić a potpisao sam ga isto kao što ste vi potpisali vaš odgovor koji ste mi poslali. Ako mislite da sam moj potpis u pismu poslatom elektronskim putem, kao E-mail, morao da skeniram, onda se izvinjavam. Međutim, sigurno da niste to mislili jer kao što vidim ni vi ne skenirate vaše potpise i ne potpisujete vaša pisanja, tako da vaša konstatacija ostaje nerazumljiva i neosnovana, a i bezobrazna. Pročitajte ostatak teksta →

Poštovani g.Janjiću,

pre svega je trebalo pismo da potpišete. Razlog vaše bolesne fiksacije trebalo bi da potražite na drugom mestu. Pre bilo kakvog razgovora sa mnom, ili sa ministrom objavili ste seriju napada na vladu, ministarstvo, RTS (ja sam najmanje važan). Da li ste to činili zbog lične promocije (meni se čini da je tako) ili iz nekih drugih, političkih razloga, tek, ostaje činjenica da ste pljunuli na ljude i institucije koje su, u okviru svoje sposobnosti pokušali da vam omoguće da artikulišete svoja patriotska osećanja. Kako mislim da je koren konflikta u vašoj želji da pokažete kako ste jedini i apsolutno najbolji branilac nacionalnog interesa u SSvedskoj odlučio sam da vam prepustim da svoja gledišta i optužbe i dalje iznosite posredstvom Studija B i opozicione štampe.

Kako nisam profesionalac u izučavanju ljudske psihe u dalje, očigledne probleme koje imate (manija gonjenja, odnosno paranoja, kompleksi više vrednosti, inklinacija ka šhisofreniji i sl.) tu bi se negde završila moja potreba da komuniciram s vama. Sa druge strane, žao mi je što na to moram da vam skrenem pažnju: naučite, zaboga pravopis srpskog jezika, iako znam da je Pročitajte ostatak teksta →

Miodragu Popoviću pimoćniku Ministra informisanja i odgovornom za informisanje putem Internet Sajta Ministarstva, sa napomenom ”na znanje ministru Vučiću” poslao sam u najboljoj nameri 30 Sep 1999. godine mail sledeće sadržine: 

Gospodine Popoviću,

Kao državljanin zemlje i republike u kojoj ste vi zamenik ministra za informisanje obraćam Vam se bez biranja reči, već onako kako osećam. Momentalno sam, već po ne znam koji put, iznerviran vašim neznanjem, arogantnošću i neiskazanom voljom da promenite ono što nije dobro za naš narod i državu.

Već mesecima vam ukazujem na činjenice koje su očigledno štetne i smanjuju mogućnosti širenja informisanja o onome što je na vašem (i našem?) sajtu. Kao predsednik ”Glasa Srpskog naroda”, organizacije koja je do danas imala preko 60 pojavljivanja u političkim i informativnim emisijama elektronskih medija (Radio i TV), i desetine objavljenih autorskih tekstova u vodećim švedskim listovima, reagovao sam i javljao se više puta i telefonom i faksom i E-mailom i dobronamerno vas obaveštavao da se informacije vašeg ministarstva sve manje šire (a zar nije cilj informisanja masovnos?) i da su mnoga naša udruženja i Srbi prisiljeni da traže informacije preko drugih izvora i sajtova.

Kada sam Vas kritikovao da ste prošlog leta sabotirali širenje informacija o ubijenim Srbima u Klečki i Glođanima, reagovali ste tako što ste (bili ste i glavni urednik satelitskog programa RTS-a) izričito zabranili moja dalja pojavljivanja u emisijama ”Na direktnoj liniji”. Pročitajte ostatak teksta →

Obraćam vam se pre svega kao ministru ali isto tako i kao zemljaku i čoveku. Pišem vam iz razloga što ni moja duša ni srce, ni moja pamet (bilo kakva i kolika da je) ne mogu da shvate i prihvate ono što se u poslednje vreme dešava, ili ne dešava u Srbiji, po pitanju informisanja. Mnogima od nas koji decenijama živimo van granica voljene grude, otadžbine Srbije i Jugoslavije, često se pričinjava da smo mi koji smo geografski toliko daleko, ne tako retko u brizi i mislima bliže našem narodu nego što je to njihov ministar. Vi živite među njima ali ostaje i opravdano pitanje: da li ste zaista i sa njima?

Kao predstavnik jednog dela Srba u Švedskoj vremenom sam postao i njihov „dežurni telefon“. Mnogi Srbi javljaju se da bi glasno izgovorili i opisali šta osećaju, žele, ili planiraju. Dužan sam da Vam prenesem nekoliko pitanja i razmišljanja koja preovlađuju kod naših ljudi:

Dakle za nas je neshvatljivo da se 1998. u Srbiji zabranjuje izlaženje srpskih novina, dok istovremeno dozvoljavate da u Srbiji i dalje nesmetano izlaze šiptarski listovi (na primer Koha Ditore), u kojima se otvoreno poziva na terorizam i razbijanje Srbije i Jugoslavije. Dok na Kosovu i dalje ginu srpski policajci, u šiptarskim novinama se veličaju i podstiču zločini UČK, a da Vi kao ministar za informisanje, ne reagujete?!

Pročitajte ostatak teksta →

Da li vlast u Srbiji zaista ne shvata da se već odavno prešla granica vremena kada je trebalo da se našem milionskom rasejanju dostave dostupni dokazi o svemu što se dešavalo i što se i danas dešava našem narodu u bivšim Jugoslovenskim Republikama i na Kosovu!!! Da li je moguće da je mržnja, kanalisana ka neistomišljenicima, koja je prisutna više od decenije kod današnjih moćnika (političkih i medijskih) neuporedivo veća nego što je njihova ljubav za Srbiju? Naravno ako je u njihovim srcima te ljubavi bilo nekada… bilo kada. Zar ti ljudi nisu svesni činjenice da je njihova pasivnost dovela do toga, a doprinosi tome i dalje, da sva naša deca (znači i njihova) decenijama žive život žigosanih kao jedini zločinci, siledžije, okupatori i monstrumi koji su klali i ubijali (a nikada njihovi najbliži nisu klani i ubijani?!) da su jedino Srbi silovali, a da njihove ćerke, sestre, majke i žene, nikada nisu bile silovane od Hrvata, Muslimana ili šiptara?!

Pročitajte ostatak teksta →

Početkom juna meseca objavio sam tekst „Odgovor na pitanja o Vučiću i Željku Mitroviću“, a posetioci portala www.koreni.rs koji ga nisu pročitali mogu ga pročitati prateći link: www.koreni.rs/odgovor-na-pitanja-o-vucicu-i-zeljku-mitrovicu

Poslednje pitanje i odgovor u tom tekstu bili su:

”Pitanje: Da li je tačno da godinama snimate emitovanja programa nekoliko Televizija iz Srbije i da se na ukupno 12 harddiskova od po 4TB koje čuvate kod vašeg prijatelja u Nišu, koji mi je to rekao, nalaze dokazi o mnogim neistinama od 2017. godine do danas, a takođe i ignorisanja i kršenje zakona, kao naprimer čak i duplih prekoračenja vremena koje je dozvoljeno za emitovanje reklama na televizijama sa nacionalnom frekfencijom? 

Pročitajte ostatak teksta →

U tekstu sa najavom o otvaranju novog portala www.mir.rs između ostalog sam napisao: „Svaki pošten čovek i u Srbiji i u dijaspori treba da zna istinu o mnogo toga o čemu većina medija ne izveštava, ili laže, beskrupulozno cenzuriše i sramno montira video priloge sa ciljem da gledaoce ubedi da je ono što vide i čuju u tim prilozima na televiziji sa nacionalnom frekvencijom istina.

Dokle ćemo u tome stići niko ne zna jer sve zavisi koliko nas je koji hoćemo da se udružimo na ovom putu i odlučno nastavimo da koračamo napred… Krajnje je vreme da one koji su podelili Srbiju, koji su zakrvili komšije, prijatelje, rođake, pa i rođenu braću i pokrenuli talase mržnje i lažnih optuživanja i vređanja neistomišljenika, nazovemo njihovim pravim imenom. Da proverimo sve što oni danima, mesecima i godinama na TV vestima i u posebnim emisijama papagajski ponavljaju i ubeđuju sve one, koje nije teško ubediti, da su oni ti koji nikoga ne mrze i da su samo njihove ponavljane laži istina…

Pročitajte ostatak teksta →